Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Већ он сиде низ бијелу кулу, Те он срете агу побратима. Руке криле у лице се љубе,

Питају се за мир и за здравље,

И рекоше да су здраво били. Пак га Иво на кулу позивље, А Ал-ага зове Бешир-ату, Бетшир-ага будалину Тала, Тале зове од Дубице Пеза, Пезо зове Куртачић-Нухана, Све одоше турске поглавице На бијелу кулу Иванову.

За готову софру посједаше, Те ми пију вино и ракију,

ИМ залажу сваку ђаконију. Мало стаде, млого не трајало, Док почеше пушке попуциват“, Ал' ево ти Закари-сердара, Сердар води хиљаду сватова. Ал' изиде сењски капетане, Те он срете Закари-сердара, Руке шире у лице се љубе,

Питају се за мир и за здравље,

И рекоше да су здраво били. Пак га Иво позивље на кулу У одају међу поглавице.

Он Турцима божју помоћ виче, Турци њему Бога приФатише,

Пак е' измиче један до другога,

И сердару мјесто учинише, Пак му дају ожђелдију вина, Ожђелдије и добродошлице.

280

290

300

305

310