Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

у

Мало стаде; млого не трајало, Док почеше пушке запуцивалт, Браћо моја, пушке п лубарде, Ал' ево ти Обор-капетана,

И он води хиљаду сватова.

А изиде сењски капетане,

Те Обора срета побратима, Руке криле у лице се љубе, Питају се за мир и за здравље, И рекоше да су здраво били. Ал му рече Обор-капетане: „Побратиме, Иво Сењанине, „Ти у зли час кулу начинио,

5 А у девет снаху испросио, „Што ће тебе око куле Турци, „Зар оћемо рата заметати,

„И исклати сву нашу крајину #“ Ал му вели Сењанине Иво:

„А не бој се, мио побратиме, „Ми нећемо рата заметати,

„Но су Турци дошли у сватове.“ Пак га Иво позивље на кулу, А на кулу међу поглавице.

Он Турцима божју помоћ даје, Турци њему Бога прифатили: „Здраво да си, Обор-капетане !< Пак е' узмиче један до другога, Капетану мјесто направили,

И вино му ожђелдије дају, Ожђелдије и добродошлице.

А када се свати прикупили, Онда рече од Бишћа Ал-ага:

315

925

330

34()