Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Ал дај мене јагазли гаврана.“

Антун мучи, ништа не говори, Но спомену Бога милоснога, Па наћера у безбрође вранца, И .он пређе Тису воду ладну, И он брода за сватове нађе. (ви сватови Тису пребродили, Здраво дошли бијелу Будиму. Ту су свате дивно дочекали, Равредили свате на конаке По двојицу и по четворицу; Придржалше три четири дана, Дов с' одморе коњи и јунаци. Кад четврто јутро освануло, Чауш: викну даворија рикну: „А на ноге, кићени сватови, „Вријеме је дома путовати.“ Тада свате дариват стадоше: Коњицима златне бокчалуке, На барјаке од злата јабуке,

· Пјешацима везене јаглуке. Ал' Антуна добро дароваше, Дадоше му ата четвртака, Вас у срми и сувоме злату, Што држаше четири солдата, А на њему будимку ђевојку. Отоле се свати повратили.

У путу им лоша срећа била, Тер је свате виша поквасила, А живе ми воде устадоше. Кад сватови Тиси води били, Ал' је пуста Тиса устанула,

110

5 | сл

> =>

у ~> от

у (4) со

у со сл