Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Ка

127

аи ај па

Ударпла вода у брегове,

Вода носп борје п јаворје, Страшно ли је очима гледати, А за газа ни спомена нема. Ал' да видиш од Бишћа Ал-аге, Па ми Турчин неће спђет' с миром, Но доћера коња до Антуна,

Па Антуну ријеч проговара :

» 0 Антуне, мање те у мајке! У облави Тису воду ладну, „Има л' Тиса брода за сватове, „ Ал' дај мене јагазли гаврана, „Да ја брода за сватове тражим.“ Антун мучи, ништа не говори, Но рављути вранца од мегдана, Да уљезе Тиси води ладној.

У мало му Боже не поможе, Он вишњега Бога не спомену, А наћера у безбрође вранца, Да он брода за сватове тражи. А кад био Тиси у пучину,

"Враг нанесе пи несрећа црна,

Враг нанесе цио бор с гранама, Тер Антуна прићерао грдно,

С добријем га коњем раставио, Са Тисом га водом саставио, Те га брза вода однијела.

Ал' Антуну лоша срећа била, Брата нема, братучеда нема, Стрица нема, сестричића нема, Којега би срце забољело,

И пз Тисе њега извадило,

и и=> у [05 ст

#50)

сл ст

= с» ст

~ (==)