Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„Да ми није рад ајтер' Ивовог, „Сад би тебе осјекао главу.“ Антун мучи, ништа не говори. Проговори будимка ђевојка: »0ј] Антуне, женска страшивице, „Ну ти узми моју опрежину,
» 7 дај мени твоју остру ђорду уДа погубим твога баба Ива,“ Кад то зачу дијете Антуне
Ђе га кори будимка ђевојка, Изједе га укор и срамота,
Пак се стаде узмицати зиду, Стаде у њег срце појекиват, А на прса токе поввекиват, Десну руку на сабљу турио. Кад то виђе Иво капетане, Бога ми се препануо Иво,
Из одаје Иво изојежао,
А за собом притворио врата. Антун бритку сабљу извадио, (С њом исјече турске поглавице; Па главњицу огња дохватио, Па истрча на бијелу кулу,
Па припали тридесет топова, У турске их свате окренуо,
А покличе Обор-капетане,
И сокола Захара сердара:
„Ха сад, браћо, ако Бога знате !|< Кад то зачу Обор-капетане
(а соколом Захари-сердаром, На турске су свате ударили, Не пушташе жива ђавољега,
ст (515) сл
сл НЕ (=>
сл | сл
сл сл сР
555
560
(ОД со сол