Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Да ми није рад ајтер' Ивовог, „Сад би тебе осјекао главу.“ Антун мучи, ништа не говори. Проговори будимка ђевојка: »0ј] Антуне, женска страшивице, „Ну ти узми моју опрежину,

» 7 дај мени твоју остру ђорду уДа погубим твога баба Ива,“ Кад то зачу дијете Антуне

Ђе га кори будимка ђевојка, Изједе га укор и срамота,

Пак се стаде узмицати зиду, Стаде у њег срце појекиват, А на прса токе поввекиват, Десну руку на сабљу турио. Кад то виђе Иво капетане, Бога ми се препануо Иво,

Из одаје Иво изојежао,

А за собом притворио врата. Антун бритку сабљу извадио, (С њом исјече турске поглавице; Па главњицу огња дохватио, Па истрча на бијелу кулу,

Па припали тридесет топова, У турске их свате окренуо,

А покличе Обор-капетане,

И сокола Захара сердара:

„Ха сад, браћо, ако Бога знате !|< Кад то зачу Обор-капетане

(а соколом Захари-сердаром, На турске су свате ударили, Не пушташе жива ђавољега,

ст (515) сл

сл НЕ (=>

сл | сл

сл сл сР

555

560

(ОД со сол