Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

129 „Но будимка твоја заручница, „Но ако си јунак од јунака, „Пружи мене обје твоје руке, „Држ' се хату главе и перчина, „Неће ли пас пистурит' на суво.“ Ал' је Антун јунак од јунака, Те он пружа обадвије руке, Ухвати се гриве и перчина, А ђевојка ата џиликнула, М на суво оба истурила. На обалу наодише вранца, Добрије се коња доватише, Здраво пошли Сењу бијеломе. А отолен несретњи сватови Ето, брате, наоколо полше На некаку камену ћуприју, Седми данак у Сењу дођоше Без ђевојке и без ђувегије. Ал' изиде Иво капетане, Те он срете турске поглавице, Па их води на бијелу кулу, Уведе их у нову ходају Баш ђе сједи Антун са ђевојком, За готову соФру засједоше, Навалише вино и ракију, И осталу сваку ђаконију. Кад се Турци напојише вина, Ал' да видиш од Бишћа Ал-аге, Кад му ђаво не да сиђет' с миром, Но Антуну ријеч проговара: „Моли Бога, дијете Антуне, „Моли Бога за ђавола твога,

ЗУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП

ст ~)

сл ~) (Мт

ст