Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
132
Је л у Тебе руке ал живота Држ' се моме коњу за облуку. Испливају и дођу дома, па му девојка рече: Ја изгуби Ива капетана у
Ја његова Ала побратима, Ал ти никад љуба бити нећу. Трећи дан у подне стигну сватови, и Јанковић рече Алији : Море чу ли, Бишћанин-Алија, Кад дођемо Иву под дворове, Одвој твоју хиљаду Тураках, Нека сједу Турци у авлију. Е ћемо ви вишу стиму градит.
Тако и учине, и побију их из куле и са табљи. [214 стихова.
1558 Опет то исто.
Ењигу пише царе од Стамбола,
А шаље је Сењанину Иву, .
У књизи га дивно поздрављаше,
Овако му царе бесједио:
„Здрав да си ми, Сењанине Иво, 5 „Тек што примиш ову посланицу,
„»Итај к мени одма у Стамболу,
„јере си ми за потребу тешку.“
Кад је Иво књигу сагледао,
Књиге гледа, а сузе прољева, 10 Не зна Иво што ће јал како ће.
Све мислио на једно смислио, · Ваља поћи, ако и доћ' нећу.
Пак је своје слуге дозивао,
И овако њима говорио: 15