Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„Слуге моје, коње ми седлајте, „И вадите најљепше ођело, „Ево ме је књига допанула „Од силнога цара од Стамбола,
„Бре сам му нешто за потребу: „Бог да знаде шта је и како је.“
Листо су га слуге послушале, Оседлаше коња големога,
Ову потребу што је за јунака. Обуче се што мога наљеше, Најпре меће од свиле кошуљу, Сврх кошуље токе п јечерме, А сврх тока зелена долама, На доламу седамдесет пуца, Што су луца под б'јело гроце, Оно ми се на чекрк отвара, У чем носи за јутра ракију, Када би га воља уфатила,
Ил' јунака жеђа присвојила. Опаса се свиленим појасом, За појасом двије срмајлије, Ни су вите, ни чекићем бите, Но у златни калуп слијевате. О појасу сабљу демишкињу,
А на раме бистра џевердара, Пак на главу капу коларину,
О којој су до три крила златна,
У свакоме перо од пауна,
А у њима три зуба од змаја: Из једнога ладна вода лади, Из другога студен вјетар ћури, Из трећега зелени пламови.
(95)
30