Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Слуге моје, коње ми седлајте, „И вадите најљепше ођело, „Ево ме је књига допанула „Од силнога цара од Стамбола,

„Бре сам му нешто за потребу: „Бог да знаде шта је и како је.“

Листо су га слуге послушале, Оседлаше коња големога,

Ову потребу што је за јунака. Обуче се што мога наљеше, Најпре меће од свиле кошуљу, Сврх кошуље токе п јечерме, А сврх тока зелена долама, На доламу седамдесет пуца, Што су луца под б'јело гроце, Оно ми се на чекрк отвара, У чем носи за јутра ракију, Када би га воља уфатила,

Ил' јунака жеђа присвојила. Опаса се свиленим појасом, За појасом двије срмајлије, Ни су вите, ни чекићем бите, Но у златни калуп слијевате. О појасу сабљу демишкињу,

А на раме бистра џевердара, Пак на главу капу коларину,

О којој су до три крила златна,

У свакоме перо од пауна,

А у њима три зуба од змаја: Из једнога ладна вода лади, Из другога студен вјетар ћури, Из трећега зелени пламови.

(95)

30