Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

134

Па примаче коња бињикташу, Те се сила баци на бијеса, Оде право Иво пут Стамбола. Када Иво пред СОтамболу дође, Цареве га уставише слуге, Пак ми цару по'ше на дивану, Те су цару право кажевали: „Султан-царе, драги господаре, „Колико те књига допадало, „да књигама влаха долазило, „Не виђосмо оваког јунака, „Који оће тебе на дивану, „Ево ти га пред твоје дворове. „Чудан јунак, чудније ођело,

„Под њим коњиц попријеко скаче,

„Испод нога скаче ватра жива.

„Из ноздара зелен пламен суче.“

Осјети се царе од Стамбола, Пак слугама одма заповједи: „Пуштите га к мене у дворове. „То је јунак Сењанине Иво, »да њега сам давно поручио.“ По'ше слуге, доведоше Ива. Када Иво цара угледао, Поклања се до земљице црне, Љуби цара у скут и у руку, А цар Иву божју помоћ прими: „Бог дај буди, Сењанине Иво!“ Ондар Иво стидно проговара: „Казуј, царе, тако ти ћитапа,

„Што сам тебе тако за потребу •“

Тадар царе Иву бесједио:

(52