Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

198

„Хитај к мени у прву неђељу, „“Кеним сина лудог Маријана.“ Када књиге бани разумјеше, (ваки скупи по хиљаду свата, Сви једанак у Сењ приспједоше У дворове Сењанина Ива.

Иво скупи по Сењу делије, Нек је више у свате сватова. (Отоле се свати подигоше, Право иду цару У Стамболу, За, њим" иде млади Маријане, Окрочио дора косматога.

Када свати путем отидоше,

И на Тису воду нагазише,

Кад ми Тиса вода устанула,

Од страха се гледат не могаше.

Када виђе од Крајине Мујо, Пак дозива лудог Маријана, Овако му Мујо говораше: „Подај, синко, мене коња, твога, „Да ја први у воду нагазим, „Да сватима ја учиним пута.“ Тад се дјете на невољу нађе: Да му даде, годи му се стидно, Да угави, страх га обузео.

Ал му инако бити не могаше, Но у Тису воду угазио.

За ђететом Иво насрнуо,

А за Ивом сви редом сватоџи, Прегазише воду с оне стране, Здраво долше у Стамболу граду. Дивно их је царе дочекао,

180

190

200