Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Придржа их за неђељу дана. Кад неђеља на пунано дође, Даре носи, изводи ђевојку. Све сватове редом даровао, Ђеверима коња и ђевојку. Отолен се свати подигоше,

И одоше зеленом планином, Лок дођоше Тиси води ладној. Али да милом Богу Ффала,

Три пут виша пуста устанула, Од страха се гледат не могаше. Ондар рече од Крајине Мујо: » О дијете, луди Маријане, „Подај мене твога коња врана „Да бих Тису воду прегазио.“ Да му га да, стиди се дијете, А да гази, газити не може. Ал му инако бити не могаше, Но загави у води крвавој.

Ришћанским се крстом прекрстио,

Тиса га је вода занијела. Запгра се бане Задранине, Жао бану младог Маријана, Не би ли га како уграбио. Ал му не да од Крајине Мујо: „Побратиме, бане Задранине, „Не Фатај ми лудог Маријана, „Нек за мене остане ђевојка.“ Када зачу лијепа Ђевојка, Пак заврну од злата мараму, И угледа свога господара,

Ђе га вали там и амо вуку,

210

220)

“о "и сл

290

~ > [6] (277