Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

а Љеши Иво од сваке ђевојке. А на Ива чудно одијело: Вас у срми и у чисту злату, Иво лијеп, а оружје дивно, Врло дивно подносило Ива,

па га пита, да ли он има кулу

Три тавана, тридесет прозора, А под кулом четири тамнице, У њих раниш робје свакојако,

да ли има агазију вранца и сина Антонију“ Он има ћерку Росанду, па да их саставе. Иво пристаје, даје прстен и уговори свадбу за месец дана, а краљ га дарује својом кабаницом. Иво зове у сватове од Удбине Муја, Јанковић Стојана и од Орашца Тала. Уз пут се Мујо загледа у коња Антонијина, и нуди га да се мењају, п даје му прида сјајна џевердара. Овај неће ни да чује. Кад су се вратили са девојком из Будима(!) и дошли на воду Ситницу!) али она устанула:

Носи вода јеле и борове,

Камо л' неће коње п јунаке.

Стаде јека, стадоше сватови.

Да загазе, препливат је неће,

Да се врате, куда ће срамота.

Мујо тражи коња од Антоније, па да први наплива. Овај не да, већ наплива сам, али

Занесе га тијек воде ладне, Шњим премеће тамо и овамо.

Иво куми, има ли ко да му спасе сина, али се нико не јавља.

А Росанда и слуша и гледа,

У ђевојке пуче срце живо.

Викну гласом, а јекну јауком,

Шину коња троструком канџијом,

Нагони га води на Ситници,

Коња бије, овако говори: