Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

140

У ђевојку срце пропукнуло. 24() Шину коња злаћеном канџијом: „Дура, доро, пуст му остануо! „Зашто сам те залуд узгојила, „Него да ми ваљаш у невољу.“ У Тису га воду утиснула, У; Маријана зове и заклиње Да је чека, докле је дочека. Обојица на коња сједоше, И на ону страну прегазише, Докле долше Сењу бијеломе. 250 А сватови онђе остадоше, Три дана су пута заминули, Док су пусту воду заколили, Без ђевојке сваки дома дође, А Сењанин Иво Сењанима, Кукајући и лелекајући, Ђе изгуби снаху и свог сина. Када у двор Иво долазио, Виђе снаху, виђе Маријана, Од радости сузе просипао, 260 Суве рони, и шњима се љуби, Виче јунак грлом бијелијем: „Благо мени јутрос и довијек!“ Одведе их у бијелу цркву, Те их вјенча онђе по закону, И весеље превелико гради. Милостиње гради на све стране, А црквама дарива прилоге,

· ВЗавјетова црквам Маријана.

5 сл

“> ст ст

со сл

У четвртом варијанту ове песме пева се овако: Од Удбине краљ пије вино са Ивом. и гледа га: