Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

148

» АХ ва спина Поповић-Стојана, уда његова за Антуна сина. „Оба добра из двије крајине, „И с благом се могу ударити, » А бољи ви неће запанути.“ Па се погла један на другога, Та им ријеч мила не бијаше. Но шта рече буљубаша Мујо: „ Муч", Видаче, пси му ].... мајку ! „Кунем ти се Богом јединијем » И мојијем постом рамазаном, „Ноћас ћу ти посијећи главу.“ А вели му Видак барјактаре: „Мучи, Мујо, немој јестиг...., ујок те молим, поклони ми Ајку „За Антуна Стојанова сина,

5 АКО ми је добро дати нећеш, „Бога ми те ни питати нећу.“ Тада дође гојени Алиле,

Те Турцима акшам вече викну. Све му аге здрављем одазвале, И Алилу мјесто учинили

До влашића Вида барјактара, Дадоше му ожђелдију вина. Кад се Але накитио вина,

Узе турски бесидити с Мујом, Питаше се за Видака Але.

Све му Видак турски разумије: » ~ Бога ми, гојени Алиле, „Дошао сам у турску Удбину, »дДа ми Але ђевојака, дате,

» 10 тебе се јесам потежио,

180

185

190

200

= сл