Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

149

» И до твоје Ајкуне ђевојке.“ Кад Алија ријеч разумио,

И овако Виду бесидио:

„ А Видаче, силан каурине, „Не може ми вјера поднијети, » Да ђевојке у кауре давам.

„Већ ако ћеш дат' ми вјеру тврду,

»Да ми Ајку покрстити нећеш „Пре нег' дође у ваше Котаре, „Па доведи ђевојака тридест „За енђије по моју Ајкуну,

» 1 Анђушу Поповић-Стојана, »Сна заови ни јатора нема, „Нека буде енђибаша Ајки.“

А кад зачу Виде барјактаре, Ту с Алилом вјеру уватио

Да Ајкуну покрстити неће

Пре нег' дође у влашке Котаре. Тада Видак извади јабуку,

Она пуста сва од сува злата,

И ува њу зећир прстен златан, И у жуто стотину цекина,

Па испроси Ајку у Алила. Шњим углави свата пет стотина Да му дођу до петнаест дана. То рекоше, свадбу углавише, Господским се даром дароваше: Своме зету дијете Антуну

Даде але срмајли јаглука,

И сувише двије пушке мале, Све у срму и у суво злато,

И Видаку гаће од мелеза.

РА),

~ > ~) (Д

230

9 [4] ст