Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
149
» И до твоје Ајкуне ђевојке.“ Кад Алија ријеч разумио,
И овако Виду бесидио:
„ А Видаче, силан каурине, „Не може ми вјера поднијети, » Да ђевојке у кауре давам.
„Већ ако ћеш дат' ми вјеру тврду,
»Да ми Ајку покрстити нећеш „Пре нег' дође у ваше Котаре, „Па доведи ђевојака тридест „За енђије по моју Ајкуну,
» 1 Анђушу Поповић-Стојана, »Сна заови ни јатора нема, „Нека буде енђибаша Ајки.“
А кад зачу Виде барјактаре, Ту с Алилом вјеру уватио
Да Ајкуну покрстити неће
Пре нег' дође у влашке Котаре. Тада Видак извади јабуку,
Она пуста сва од сува злата,
И ува њу зећир прстен златан, И у жуто стотину цекина,
Па испроси Ајку у Алила. Шњим углави свата пет стотина Да му дођу до петнаест дана. То рекоше, свадбу углавише, Господским се даром дароваше: Своме зету дијете Антуну
Даде але срмајли јаглука,
И сувише двије пушке мале, Све у срму и у суво злато,
И Видаку гаће од мелеза.
РА),
~ > ~) (Д
230
9 [4] ст