Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Парипима јечма и сијена.
Ту су били док ограну сунце. А кад свану и ограну сунце, Па завика гојени Алиле:
„А Видаче, драги пријатељу, „Камо теби тридесет енђија, „Нек улазе у кавез Ајкуни, „Да јој шију свилене мараме.“ Тада уста тридест ђевојака,
А пред њима гојени Алиле
У одају Ајкуни ђевојки.
На ноге их млада дочекала, Анђи ми се смјерно поклонила, А Анђа је к себи приватила, Па је десном руком прекрстила. Уплете јој триста маџарлија, И три крета од сувога злата. То Алилу добро жао било,
Па Анђуши ријеч бесидио: „Крети, Анђо, пи како ти драго, „Ја ћу данас тебе потурчити,
„Од Бога ти тврду вјеру давам.“
Па отоле у сватове пође,
Па Видаку ријеч бесидио:
„Дрн ти образ, Виде барјактаре, „Камо вјера, вјера га убила! „Што покрсти Ајкуну ђевојку •“ То му рече, ђипи на малина, Па отиште доље низ Удбину, Док доћера у Орашје равно
А до куле будалине Тала,
Па ујака по имену викну:
290
300