Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

О Тада Видак на ноге скочио, Те поклопи готова, дорина, А Турци га дивно испратили. А кад Видак у Котаре дође, Све главаре на дворове нађе,

Свијем Видак божју помоћ викн а. - 2

Србови му здрављем одазвали, И чашу му ожђелдију дали, Питају га тамо за ђевојку. Све им Видак по истини каже, Даде Анту удбињске дарове.

И по томе свате окупили,

Таман, браћо, свата пет стотина:

Ва прв'јенца стара Радивоја, Барјактара Јанивић-Комлена, Старог свата Цмиљанић-Илију, А војводу малог Мачивуна.

За ђевера Вида барјактара, Да назори тридесет енђија.

И Антуна води у сватове.

Па отоле свати одлазише, Пуцајући и лубардајући, Докле здраво у Удбину сишли У Кладушу под Мујову кулу. Ту их Турци дочекаше дивно, Примише им коње и оружје, Добре коње у топле подруме, А сватове на нове арове,

А енђије и младе сердаре Поведоше на кулу Мујову.

Ту сватовим на конаку дивно, Доста вина и доста дувана,

24()

~> сл сл

~ > = (=