Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
О Тада Видак на ноге скочио, Те поклопи готова, дорина, А Турци га дивно испратили. А кад Видак у Котаре дође, Све главаре на дворове нађе,
Свијем Видак божју помоћ викн а. - 2
Србови му здрављем одазвали, И чашу му ожђелдију дали, Питају га тамо за ђевојку. Све им Видак по истини каже, Даде Анту удбињске дарове.
И по томе свате окупили,
Таман, браћо, свата пет стотина:
Ва прв'јенца стара Радивоја, Барјактара Јанивић-Комлена, Старог свата Цмиљанић-Илију, А војводу малог Мачивуна.
За ђевера Вида барјактара, Да назори тридесет енђија.
И Антуна води у сватове.
Па отоле свати одлазише, Пуцајући и лубардајући, Докле здраво у Удбину сишли У Кладушу под Мујову кулу. Ту их Турци дочекаше дивно, Примише им коње и оружје, Добре коње у топле подруме, А сватове на нове арове,
А енђије и младе сердаре Поведоше на кулу Мујову.
Ту сватовим на конаку дивно, Доста вина и доста дувана,
24()
~> сл сл
~ > = (=