Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Види Секул на своме вранчићу Да је његов мегдан и ђевојка. Ал' говори својему вранчићу: „Лакше, вранче, моје десно крило, „Биће шјутра трке; на претеку, „Шјутра ћу ти срећу окушати,« Па опучи пољем и ћенаром, Ватио се горе и планине,

И планину здраво прегазио.

Кад је био близу спрам Гребића, Бачи очи пољу око града,

Чудио се те је говорио:

„Шта се оно у пољу бијели уда су овце, више би их било; уда је снијег, није му земана; „Већ су оно бијели чадори, „СОкупио се серат и крајина

„Са сви страна од свије земаља, „Тено добре коње одмарају.“ Препаде се Бановић Секуле: „Авај њему до Бога милога, „Сад ће брзо на трку јунаци,

» А мој вранчић трудан и уморан!“ То зборећи под кулу пануо.

А под кулом Леовића бана

С коња сиђе, на земљу скочио, Преметну му дизген про јабуке, А попушти на седлу колане, Сам се вранчић по равници вада. Секул уђе у пјану механу

Те пригиње црвенику вино

Са буретом од дванаест ока,

~> сл

130