Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

5. Пала свила коњу до китица,

А злаћене ките до копита,

Па му тури дизген пр'о јабуке, Сам се вранчић по авлији вода. Секул пође себе азурават, Ођеде се што мога наљеше: Вас у свили и у чисту злату, А о пасу свијетло оружје,

А на главу калпак од самура, За калпаком чудесну челенку, Којано се на чекрк окреће Сваког сата по четири пута, Те јунака од сунашца брани,

И каже му који вјетар пуше; Сва се засја кула од јунака. Да је коме погледат' Секула, Љеши Секул од сваке ђевојке, Лијеп јунак, љеше одијело, Сјаје му се на глави челенка Као сунце дању око подне, Благо мајци која га родила,

И ђевојци којој буде суђен. Пак кад сиђе доље у авлију, Када вранчић опази Секула, Стаде копат' с првијем ногама, Ушим' стриже, а про узде рже. Па кад му се Секул примакао, Поклече му на прва кољена, Окрочи га, и друмом окрену, Скаче вранчић зечки и збандачки, Секула су забољеле руке Устежући помамна вранчића,

85

95

100

110