Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
162
(
„ Умријех ти од срца и главе. Робињица за Бога примила, Па привати злаћену мараму, И привати седефли налуне, Те истрча авлији пред врата: „Мор' делијо, вранца саибијо. „Повдрав ти је од моје госпоје, „Ево тебе од ње два биљега, „Марамица чим отире лице,
„И налуне кад одају шеће, „Немој рећи да је пријевара, „Него ајде к њојзи у одају,
уја ћу твога причувати вранца.“ Кад то зачу Бановић Секуле, Он утрча у бијелу кулу.
Па кули су деветоро врата,
А десета од сувога злата,
И на њој је брава дубровачка, Отвара се на тајне чекрке; Деветоро врата отворио,
А десета кад је отворио,
Када цура шједи на душеку.
У одају чудо и знамење:
( десне стране ђе шједи ђевојка Два ајдука са голим ножима,
А с лијеве крвави џелате, Крвава му сабља у десници, Виш' ђевојке шаровита гуја,_ Из уста јој живи огањ сипа; Два ајдука мичу ножевима, Џелат оба ока избезио,
Гуја с' вија да очи избија.
180
190
195
200
„4 (==) от