Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

162

(

„ Умријех ти од срца и главе. Робињица за Бога примила, Па привати злаћену мараму, И привати седефли налуне, Те истрча авлији пред врата: „Мор' делијо, вранца саибијо. „Повдрав ти је од моје госпоје, „Ево тебе од ње два биљега, „Марамица чим отире лице,

„И налуне кад одају шеће, „Немој рећи да је пријевара, „Него ајде к њојзи у одају,

уја ћу твога причувати вранца.“ Кад то зачу Бановић Секуле, Он утрча у бијелу кулу.

Па кули су деветоро врата,

А десета од сувога злата,

И на њој је брава дубровачка, Отвара се на тајне чекрке; Деветоро врата отворио,

А десета кад је отворио,

Када цура шједи на душеку.

У одају чудо и знамење:

( десне стране ђе шједи ђевојка Два ајдука са голим ножима,

А с лијеве крвави џелате, Крвава му сабља у десници, Виш' ђевојке шаровита гуја,_ Из уста јој живи огањ сипа; Два ајдука мичу ножевима, Џелат оба ока избезио,

Гуја с' вија да очи избија.

180

190

195

200

„4 (==) от