Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
ва Препаде се дијете Секуле, И промисли да је пријевара, Па побјеже, и невоља му је. За њим цура трком затрчала, Те Секула за пас уватила; „Стан', делијо, незнани јуначе,
„Страшљив ти си, жалосна ти мајка!
„Није ово ође ништа живо, „Него мртво на чекрк сагнато. „То је мене бабо направио, Ако би се јунак усудио,
„Да уљезе у моју одају,
»Да с' препане, мене не науди.“ Поврати се Бановић Секуле, Тено с цуром уђе у одаји,
Па шједоше на меке јастуке. 'Бевојка га руком загрлила, Гледала га, па му говорила:
» 0 Бога ти, незнана делијо, »Оклен ли си, од којега града, „Како ли се зовеш по имену #“ Секул јој се по истини каже: »ја сам момче из града Оибиња, „По имену Бановић Секула, „Пак сам чуо за тебе, ђевојко, »Да си дивна и да си прикладна, » И ево ме очи не варају,
„Пак сам дошо и ја на тркију. з Ако мене Бог и срећа даде, „И ако ми ти будеш суђена, »Водићу те, и вјенчати за се.
у Ако ли ми не будеш суђена,
105
210
215
220
230
285