Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ЛЕБ А за њиме Бановић Секуле, Далеко му дјете одмакнуло На његовој брзој бедевији. Но да видиш дијете Секула, Када виђе да је изгубио, Удри вранца чизмом и мамузом, Ошину га пакленом канџијом По сапима с десне и с лијеве.“ Да је коме виђети вранчића

Кад се слеже по земљици црној,

Закл'о би се, и окладио се, Да су вранцу крила подметнута, Те достиже млада Маријана,

И ђе стиже, ту га и престиже. Кад то виђе дјете Маријане, Жао образ, а жао Ђевојке,

Па Секула иза гласа виче:

»О јуначе, на помамну вранцу, „Видиш болан да си погинуо, „Попуцаше на седлу колани, „УВ колане ибришим-каница; „Чувај главу, биће ђевојака.“ Тад Секуле приустави вранца, Кад истина што Маријан каже. Он припучи на вранцу колане, Пак се њему у седло турпио, Одмаче му млади Маријане,

Не би дуга пушка дотурила,

А кубура ни аваза дала.

Опет Секул нагони вранчића, Канџија га са обадве стране, Те достиже младог Маријана,

305

310

315

320

325

9330

335