Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

171 Уз колено орле п соколе, А уз бедру ђецу јаничаре, На учкуру два пашина орка, Међу ноге великог везира, Код везира триста тиндирика, Везир држи тешка дегенека, Ко помреи трпета тиндирика Да му удри триста дегеника. Још на Хајки три дивна кавада Један диве, други од кадиве, А. трећи је од бијеле маме, Да се за њом све Крајине маме.

Просе је четрест и два капетана, тридесет и три барјак тара, седам паша, седам кадија, седам ага, седам спахија,

четири ђенерала и сам ћесар за сина Маријана, и са Босне

велики везир „и некакав њемачки кадија“, и сувише Јанковић Стојане. Брат јој вели да се удаје, јер му неста пива и јестива од просаца, и кори је, да би боље било да је слепа. Она му вели да је метне на кошију,

Три ћу коња даривати млада: Првом коњу и првом јунаку Бићу млада мила заручница, Другом коњу и другом јунаку Дароваћу сабљу оковану, Трећем коњу и трећем јунаку Дароваћу чоху нерезану.

Брат јој пусти телала да то објави. Чује из

планине Јан-

ковић Стојан, и оде двору. Мати га сретне, и он јој каже

шта је наумио. Обуче се, и дође у Ребић девојкине, и разапне шатор. Под чадором трудан починуо, Лулу пије у тамбуру бије, Уз тамбуру танко попијева: Тамбурице, моја дангубице, Дангубио ко те направио, И ко те је мене даровао.

под пенџере