Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

172 Угледала га девојка, па се ашик учинила, и послала му робињу да га зове к њој на кулу. Стојан ништа не одговори, али у неко доба ноћи оде. Сретне га девојка, и пита га, ко је и одакле је, а он јој одговори:

Нисам момче ни из једног града, Нег' се зовем момче без имена, Кућа ми је камена пећина.

А: баштина зелена планина.

Онда га она упита за Јанковића Отојана. Он јој каже да га зна, а би ли она њега по чем познала“ Она одговори:

Јесам чула, други мени кажу, Да је момче одвише лијепо Твоје слике и твоје прилике, Има биљег на десници руци.

Стојан јој се јави, па се стану грлити. и Хајка му рече:

Драга душо, Јанковић-бтојане, Ајде душо, обљуби ми: лице. Ако би ти Бог п срећа дала

Да м' добијеш сутра на кошију, Јеси злато своје обљубио;

Ако ли ме почем не добијеш Да ти не би на ме хатер оста.

Ноће заједно. Сутра потрче, и Стојан био понајзадњи, па стане дорату обећавати, шта ће му све учинити ако добије кошију, и кад је дорат разумео, потече пољем као ластавица,

Пак уграби Хајкуну ђевојку,

Џа је баци за се на коњица,

Трипута је опасао пасом

А четвртом од сабље кајасом.

У то доба други пристигоше.

Па отиде двору бијеломе,

Здраво дође, весела му мајка,

Њему мајка. а мене дружина. 1257 стихова).