Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Окрете га пољем сењанскијем, Па га врати под бијелу кулу. А кад ђога натраг повратио, Довати га златном узенгијом, А како се ђогин наљутио,

По три копља у висине скаче, По четири и тамо и амо,

Па кад ђога догна до ујака, Калшак скиде, под пазуо баци, А ујака увати за руку, Покорно му поче говорити: „Молим ти бе, мој мио ујаче, „Поклони ми твојега ђогина, „И ува њ'тга хиљаду цекина.“ А кад зачу од Сења Иване, Тад Стојану поче говорити: „Побратиме, Јанковић-сердару;

„Молим ти се како брату своме,

„Поклони му косната ђогина, ја ћу дати хиљаду цекина.“

Ту се браћа сложно послушаше,

Те Комлена лепо опремише, Стојан свога опреми ђогина, Иван даде хиљаду цекина, Па га поче Стојан сјетовати:

» О сестрићу, Комлен-барјактаре,

„Немој, сине, коња прегонити, „Већ полако иди низ приморје,

„Па кад сидеш у Грабежа града,

„Ником коња не даји из руке, „Латини ће коња пром јенити, » И немој се, сине, преварити

т0