Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

182

Сасвим слична овој је још једна песма:

Јанковић Стојан и Сибињанин Јанко пили вино у Котару граду, и служио Комнен капетан. Јанко Сибињанин прича, како краљ Милутин преко мора има дивну девојку какве нема у свету, и коју просе од Босне спахије, од мора велике дахије, немачки стари генерали и мисирски велики бегови, па је нико није испросио. Бабо је метнуо на лутрију(! па му опет дошла, и сада је меће на кошију, и предлаже му, како има сокола ђогата. да иде и он тамо. Стојан неће, јер су до мора четири конака, а од мора двадест и четири, те би му се коњ саморио, и он би се осрамотио. Комнен га моли да он иде, па ако добије, поклониће му девојку, а он њему ђогата. Комнен иде, и она четири конака до мора хвата у један, а оних 24 преко мора у четири. Кад је био према двору опави га краљ Милутин, и пошаље преда њ два џелата, да га питају, ко је, и шта је наумио, и да му узму коња. и даду за њ небројено благо. Комнен каже ко је и од куд је, али коња не да за живота, и нека-му се уклоне с пута, док их није погубио. Кад је дошао под кулу, играла су три кола, па се и он ухвати у коло где је била Луција. Дарива све девојке са по педесет дуката, а Луцију са стотину, па оде на кулу. Скине капу, и назове Бога, и пољуби краља у скут и у руку и у земљу пред њим. Краљ га пита ко је, и он му каже, како га је ујак опремио, и даогму ђогата. а он њему обећао девојку, ако је добије, па га пита, кад ће бити трка. Краљ му каже до недељу дана. Кад прође недеља дана, и пукну топови стану за гајтан:

Најпре сташе од Босне спаије, Џа ондајке од мора даије.

До њи сташе мисирски бегови. И њемачки славни генерали, Па ондајке дв је краљеве слуге, Па до слугу бијесно Латинче На његову вранцу без биљеге. Ондај после Комнен барјактаре.