Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

183

Жомнен све претече, а Латинче му довикне да су му ђогату спале све четири плоче. Он сиђе, пи кад види да је преварен, скочи и потегне ђога бакрачлијама. Ђогат ненаучен да се туче бакричлијом легне у траву, а вила повиче, да га туче татарском канџијом. Богат скочи и први дотрчи. Извода коња, метне у џеп !000 дуката, попије кафу и ракију, и баци за се на ђогина девојку. У том стигне Латинче, п јуриши на њега. Он га посече и здраво дође дома. Девојку да ујаку, а он њему сокола ђогата. (248 стихова).

По мотивима из кошије слича је и ова песма.

Дивну ћерцу старца Тефан-аге просе седам банова, али она свакоме находи ману. Отац је тера да се удаје, јер му нестаде пшва и јестива п зоби и сена, и вели да би боље било, да је мало у око слепа, но тако у лицу лепа. Она га моли да јој да три товара блага, па ће ићи у поље Зечево, па ако сретне каквога јунака, за њега ће се удомити. Тако и буде. Она одатле напише књигу Јанковићу "Стојану, да дође да је води, п пошље по татарину. Татарина сретне у путу црни Арапин, и прочита књигу, па пође и сам тамо. Кад татарин донесе књигу Стојану, он се обрадује, и похита у Зечево. Шрестигне у путу Арапина, а овај му повиче, да су му дорину пукла четири колана и пета ибришим тканица. Док је он загледао, Арап та престигне да две пушке не би дометнуле. Он појури и опет претече Арапа, а овај му опет повиче да су му спале плоче све четири, те га опет престигне. Стојан га опет престигне, а Арап онда опали танчицом, и убије Отојану коња: п Стојан дочепа џефердар, па њега у прси, осече му главу, узме му оружје и бедевију, и доведе девојку у Котаре. (166 стихова).