Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

А Турчин се бјеше уплашио,

Одмах сјаше са коња ђогата,

Ал' колани како што су били. 32) Виђе Турчин да је пријевара,

Па Мујина ошину ђогата,

Одмах прође два Арапа црна,

Јоште стиже граду п капији. у Одмах Турчин разјаха дората, 325 А цура му привати дората,

Па се коњу сави око врата,

Па га љуби међу очи црне:

„Мој дорате, моје добро прво!

„адравље Божје господару твоме. 830) „Мој дорате, и твоме и моме !«

Док дрмнуше по граду топови,

А пушкама ни есапа нема.

Боже мили, чуда великога !

Искупи се мало и големо 335 Да гледају чуда великога, |

Ко уграби банову ђевојку

И уза њу два товара блага.

Ђе је срећа, ту је и несрећа:

Враг донесе Комлен-барјактара, 340 Барјактара од влашког Котара,

Да огледа доброга јунака

Што уграби банову ђевојку.

А кад дође Комлен барјактаре,

Зађе Комлен, огледа дората, Б; На Алију очи попријечи:

»0 Алија, од курве копиле!

„Што си братског обојио ђога

»Да одведеш Српкињу ђевојку 7

и ст