Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

195

„Не ћеш изић, ни изнијет' главе, „А камо ли извести ђевојку.“ Проговара Гојени Алиле:

„Не турчи ме без невоље данас, „Док ми није за невољу било.“ Проговара Комлен барјактаре: „Не крсти се без невоље, Алко,

ујер Бога ми сад ћеш за невољу:

„Ја познајем ђога Мујагина, „Познајем му врата широкога.“ Па повика своје Котаране,

На Алију јуриш учинише Чаре није, жива уватише, Вајде нема, савезаше руке

Од лаката таман до ноката, Из ноката црна крвца пишти, Одведоше од Упџбара бану,

Па казују шта је и како је.

А кад бане зачу лакрдију, Још овако проговара бане: „Дај Алију на дно у тамницу, „А ђогата у подруме моје.“

А узима лијепу ђевојку,

Па је даде Комлен-барјактару: „На поклон ти моја шћерка мила, „Да не иде вјера за невјеру, „И уза њу два товара блага,“ Оде Комлен кући пјевајући,

А Алија сужан кукајући.

А кад зачу буљубаша Мујо Ђе Алија запо у тамницу,

Па овако ситну књигу пише:

~

350

355

360

365

370

375

380