Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

199 Докле дође у Удбину граду У дворове удбинског диздара, Он угони коња у авлију, Па изиде горе на чардаку. Ту га диздар дочекао дивно, Све му каже шта је и како је. Но | овако бего бесидио: „Изведи ми аџидар-Ајкуну, »Да ја виђу лијепу ђевојку, »Око шта ћу ризикати главом.“ Рече њему удбински диздару: »Наклони се одаји на врата, „Па ћеш виђет' лијепу ђевојку.“ Кад се јунак бпо наклонио, А погледа доље у одају, Алп сједи лијепа ђЂевојка, Она сједи на миндер од свиле, По миндеру ноге растурила, Кано патка по дубоку виру. Кад је био јунак сагледао, У јунака срце заиграло, А на срце тело свеколико, А на тело руо п оружје. Таде скочи на ноге лагане, И посједе широка дорина, Поћера га земљом по ћенару, Куд гођ пође, у Зечево дође. Виђе шатор Мушкет-капетана, Па дорина добро ужљутио, Те му пусти у висину скаче, У висину по тридест лаката, У напријед по тридест пунане.

то

То:

90