Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
200
Док до њега био долазио,
У шатор је ногом ударио,
Па м' овако ријеч бесидио:
» А на ноге, солдатина мртва !< Кад је Мушкет на ноге скочио, Он довати витку бедевију,
Е њојви се на рамена баци, Па артали један на другога, Погоне се ђиди по мегдану, Оба добри, и добро се гађу. Но је Мушкет још дијете лудо, Нема њему ни дванаест љета, А Турче је силно и бијесно, Погони га тамо и овамо.
Но Мушкету добра срећа била, А себе га сабљом доватио,
На коња му узду прекинуо. На Мушкета чудо и зламење: О пасу му два. црна гаврана, А на раму два сокола сива,
У перчине шестокриле змије; Загракташе. црни гавранови, Запишташе сиви соколови, Запуваше из перчина гује, Мушкет виче, а кобила риче, Пустога му коња уплашитше, Он побјеже пољем зеленијем. Но му не да Мушкета бјежати,
Ђе га стиже, ту му главу диже,
Па му коња узе и оружје, Џа т' отоле под шатором пође, Те је мало трудан починуо.
100
105
110
115
12.
130