Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

200

Док до њега био долазио,

У шатор је ногом ударио,

Па м' овако ријеч бесидио:

» А на ноге, солдатина мртва !< Кад је Мушкет на ноге скочио, Он довати витку бедевију,

Е њојви се на рамена баци, Па артали један на другога, Погоне се ђиди по мегдану, Оба добри, и добро се гађу. Но је Мушкет још дијете лудо, Нема њему ни дванаест љета, А Турче је силно и бијесно, Погони га тамо и овамо.

Но Мушкету добра срећа била, А себе га сабљом доватио,

На коња му узду прекинуо. На Мушкета чудо и зламење: О пасу му два. црна гаврана, А на раму два сокола сива,

У перчине шестокриле змије; Загракташе. црни гавранови, Запишташе сиви соколови, Запуваше из перчина гује, Мушкет виче, а кобила риче, Пустога му коња уплашитше, Он побјеже пољем зеленијем. Но му не да Мушкета бјежати,

Ђе га стиже, ту му главу диже,

Па му коња узе и оружје, Џа т' отоле под шатором пође, Те је мало трудан починуо.

100

105

110

115

12.

130