Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

205 За б'јела се грла доватише, 960) Док су оба пјене попануле, Мушкета су б'јеле п крваве, А Турчина б'јеле и зелене. Оде Туре навијати шњиме, завија му до долине главу. 265 Виђе Мушкет да је погинуо, Па завика што му грло даје: » А ђе си ми, посестримо вило, удар не видшш да сам погинуо #“ Но завика вила из облака: 210 »Ками ћу ти помоћ', побратиме, »Двије су ме виле уватиле, » Обје су ми очи извадиле. „Но ђе ти је змија из потаје, „Што је вавда од невоље раниш 2“ 975 Кад то био Мушкет разумио, за појас се руком доватио, Ал' за пасом ножић наођаше, Те ножића био извадио, | И Алију у срце удрио, 280 Веома га раном обранио, Па оћаше посјећи му главу, Но завика сердар Мустаф-ага : »Не за Бога, Мушкет-капетане, » Твој је мегдан, а твоја ђевојка,“ 285 Опрости му Говена Алију, Они њему лијепу ђевојку. Отоле се Мушкет подигнуо, И одведе лијепу ђевојку, И шњим има три стотине свата, 290 Три стотине свата све солдата,