Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

204.

„Изабери триста сератлија, уДа ме они прате у каура.“

И тако је бабо послушао,

Он обори топа аберника, Абер дадејдоле низ крајину, Сргаше се-све, седам крајина, Он изабра триста сератлија, Пак азура лијепу ђевојку, Одведоше триста сератлија. Кад су пољу у пучину били, Виђе шатор. Мушкел-капетана, Ив гомиле коња истиснула, Па турила печу и верепу, Тада сину ђевојачко лице, Бож' опрости ко за гором сунце, То виђеше сератлије Турци, То ти виђе, Говени Алија,

Он овако ријеч бесидио:

„Јо ли њега була не родила, „То ли нећу на мегдан отисти, „ А пуштит' је у каура нећу.“ Па отиште дебела малина, Док Мушкету до шатора дође. Он завика што му грло даје: „А на ноге, мртва солдатино, »Да на сабље живот дијелимо.“ Мушкет скочи на ноге лагане, Удрише се два добра јунака, Погоне се тамо и овамо, Докле им се поломише ћорде До балчака и деснијех рука, Оканчина у траву турише,

910)

245.