Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Пе Помолила низ приморје равно, Ал' ево ти Александре краља На дорату коњу великоме.

А какав је Александре краље! Е је краље љуто остарио, Сиједа му и глава и брада,

У главу му зуба ђавољега, Све му вјетар на шкрбине пува, Те му браду на пламене тура; Има њему сто и двадес љета. На њему је дивна ђеисија,

А о бедри сабља окована;

И за њиме Рудан Калајџија, За Руданом момче Игњатија На брњашу коњу великоме, Голо копје носи у рукама, Шњим се тура момче под облаке, У голе га дочекује руке;

А за њима хиљаду сватова.

А та сила у приморје сиде Под бијелу Бокчевића кулу.

И ту свати коње разјахују, Разјахују те их разлађују, Привезаше коње тавленике, Прикучише јечма и сијена. Они пењу бијеле шаторе, Пред шаторе ватре наложише, А ув ватре каве приставише; Сватови се табор учинише. Мало вриме за дуго не било, Ал' ево ти од Руменца краља На ђогату како горској вили,

250

Ји

о сл

260

РО ~! (==

„а сл