Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

он И он води хиљаду сватова, Оклопника коња и јунака. И та сила у приморје сиде Под бијелу Бокчевића кулу, И ту свати коње разјахују, Разјахују па их равлађују, Па везаше коње тављенике, Прикучише јечма и сијена, Онп пењу бијеле чадоре, Пред чадоре ватре наложише, А ув ватре каве приставише. Мало потрг за дуго не било, Док ево ти од Ресаве краља На гаврану коњу великоме, Крсташ га је барјак поклопио, И он води хиљаду сватова. И та сила у приморје сиде, Те се свати табор учинише, Па се срга серат и крајина. Још је Шћепо свате окупио, · Окупио хиљаду сватова, Те састави четири хиљаде, Те их рани за неђељу дана, Док се ладна напојили вина, А коњи се јечма назобали. Кад с' намири та неђеља дана, Подвикују сватовски чауши, А све виче чауш до чауша: „Авуралај, кићени сватови!

» О шта земам од тог п вријеме,

„Да идемо, да се не доцнимо.“ Кад то зачу силан Бокчевићу,

280

285

290

295

300