Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

216

Он је слуге многе окупио,

Те је многе совре поставио,

А за совре свати засједнули, Они пију вино и ракију,

И осталу сваку ђаконију.

Кад се ладна напојише вина,

У том вичу сватовски чауши,

А све виче чауш до чауша:

„ Авуралај, кићени сватови!

» О шта земан од тог и вријеме, „Кратки данци, а глибави данци, „Да идемо, да се не доцнимо. „А ти чу ли, наше десно крило, „Десно крило, силан Бокчевићу, „Ти опремај себе и ђогина.“ Кад то зачу силан Бокчевићу, Он истрча на бијелу кулу,

Тер се свлачи, тер се преоблачи:

И обуче бијелу кошуљу

Од бијеле препредене свиле, По кошуљи меку памуклију,

А по њојзи оклоп ударио,

На малом га прсту заклопио; А по њему удари доламу,

По долами пуца с обје стране, Свако пуце по пб литре злата, А што му је пуце под гроце, Оно тежи чисту литру злата, На врху му алем камен драги, А што види сватовати шњиме У по ноћи кад мјесеца нема, Как' у подне кад огрије сунце;

310

315

[МУ] Ре [==

330

(575] (2) си

340