Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
216
Он је слуге многе окупио,
Те је многе совре поставио,
А за совре свати засједнули, Они пију вино и ракију,
И осталу сваку ђаконију.
Кад се ладна напојише вина,
У том вичу сватовски чауши,
А све виче чауш до чауша:
„ Авуралај, кићени сватови!
» О шта земан од тог и вријеме, „Кратки данци, а глибави данци, „Да идемо, да се не доцнимо. „А ти чу ли, наше десно крило, „Десно крило, силан Бокчевићу, „Ти опремај себе и ђогина.“ Кад то зачу силан Бокчевићу, Он истрча на бијелу кулу,
Тер се свлачи, тер се преоблачи:
И обуче бијелу кошуљу
Од бијеле препредене свиле, По кошуљи меку памуклију,
А по њојзи оклоп ударио,
На малом га прсту заклопио; А по њему удари доламу,
По долами пуца с обје стране, Свако пуце по пб литре злата, А што му је пуце под гроце, Оно тежи чисту литру злата, На врху му алем камен драги, А што види сватовати шњиме У по ноћи кад мјесеца нема, Как' у подне кад огрије сунце;
310
315
[МУ] Ре [==
330
(575] (2) си
340