Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

218. А на ноге чизме и кавчине. Па пошета низ бијелу кулу, Па на млађе срклет учинио, Слуге су му извели ђогина, Изведоше на мећит-авлију, Тимар чине дебела ђогина Млаком водом и раки сапуном, У сунђер му воду покупише, Преви ћебе, тури татарију, Татарију седло осмајлију, Припучи му бакрачије златне, А по седлу тури рисовину, А најозгор решму позлаћену, Потеже му на току колане, Сва четири један по другоме, Још и пету имбришим каницу, Што му ђога од колана чува, На ђогата ракти ударио Попунане драгијем камењем, Зауздаше уздом позлаћеном Потпунана драгијем камењем, Пак се сјаје као јарко сунце, И воде га четири Маџара, Те га воде по мећит-авлијп. У то доба силан Бокчевићу, И он сиде на мећит-авлију, А млађи му привели ђогина, Приведоше до мрмер-камена, Прекрсти се, посједе ђогина, Ишћера га на авлијска врата, Ево ни га у поље широко. Кад га згледа кита и сватови,

380

385

390

395

400