Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

219 Међу собом свати говорили: „Мили Боже, на свему ти фала! „Да дивнога коња и јунака.“ Отле пође кита и сватови. А да видиш Бокчевић- Шћепана, Он наћера дебела ђогина, 11 сватове своје уставио, А на слуге срклет учинио, Отворише три ардова вина, Те су вином свате испратили, Па одоше кићени сватови, Пјевајући и пушке мећући, И одоше татом широкијем. Куд гођ ишли у Крајину сишли, Дочека их диздар Асан ага, Те је многе јалте покупио, Те он срета киту и сватове. У сватове јалте изнијеше, Да разреди киту и сватове. А да видиш Александре краља, Он наћера дебела дорина, И он виче грлом и авазом: „ Отан' полако, слатки пријатељу,

»ја с' не давам сватим разређиват'“.“

Па обрну хата великога,

А за њиме свати навалили, И сидоше на поље широко. Ту сватови коње разјахују, Разјахују, те их разлађују; Преко. поља јасли направише, А за јасли коње повезаше, Прикучише ђетелину траву;

410

425