Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
220)
Они пењу бијеле чадоре,
Пред чадоре ватру наложише, А уз ватру каву приставише, Сватови се табор учинише.
Ту сватови нојцу заноћише, Док у јутро јутро освануло; Док с' отвори на граду капија, А на врата Турчин испануо, Ево им га у поље широко
До чадора Бокчевић-Шћепана, Па Шћепану добро јутро виче. А Шћепан му љепше одазива:
„Добро дојте, два Турчина млада,
» Одте амо под чадора мога „Да пијете црвенике вина.“
А Турци су њему бесједили :
» А наш зете, силан Бокчевићу, „Било нам је и на дому вина. „Повдрав ти је диздар-Асан-ате „Да ти идеш на бијелу кулу, „Да дарујеш твоју заручницу.“ Па е' отоле Турци поврнуше, А ту оста Бокчевић Шћепане. А Шћепану мило не бијаше,
И с тога се мјеста помицаше, А у црну земљу погледаше,
'"А гледа га Рудан Калајпија, Па је њему Рудан долазио: „Крило наше, силан Бокчевићу, „Дај ти мене твоју ђеисију,
И дај мене свијетло оружје, »Хоћу поћи дариват' ђевојку.“
44()
450
460
465