Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

220)

Они пењу бијеле чадоре,

Пред чадоре ватру наложише, А уз ватру каву приставише, Сватови се табор учинише.

Ту сватови нојцу заноћише, Док у јутро јутро освануло; Док с' отвори на граду капија, А на врата Турчин испануо, Ево им га у поље широко

До чадора Бокчевић-Шћепана, Па Шћепану добро јутро виче. А Шћепан му љепше одазива:

„Добро дојте, два Турчина млада,

» Одте амо под чадора мога „Да пијете црвенике вина.“

А Турци су њему бесједили :

» А наш зете, силан Бокчевићу, „Било нам је и на дому вина. „Повдрав ти је диздар-Асан-ате „Да ти идеш на бијелу кулу, „Да дарујеш твоју заручницу.“ Па е' отоле Турци поврнуше, А ту оста Бокчевић Шћепане. А Шћепану мило не бијаше,

И с тога се мјеста помицаше, А у црну земљу погледаше,

'"А гледа га Рудан Калајпија, Па је њему Рудан долазио: „Крило наше, силан Бокчевићу, „Дај ти мене твоју ђеисију,

И дај мене свијетло оружје, »Хоћу поћи дариват' ђевојку.“

44()

450

460

465