Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Он је жива Бога споменуо, Док му сијну ћемерлија крива, Те џелатим' посијече главе, Па довати главе за перчине, Те их стури доље на авлију, Па упаде цури у одају. Дочека га прикладна ђевојка, А пред њиме на ноге скочила, И десну му пољубила руку,

И свилено шилте помакнула, Те он сио, мало починуо,

А ув дувар плећи привалио, Док угледа златну купу вина, У ђевојке заискао вино: „Заручнице, лијепа ђевојко, »Довати ми златну купу вина.“ Девојка му тихо бесједила: »Ид' отоле, незнана делијо, уја нијесам твоја заручница, „ји нијеси Бокчевић Шћепане. „јес Шћепово свијетло оружје » И његова дивна ђеисија.“

Ал' говори Рудан Калајџија:

» О ђевојко, никог ти до Бога, »Окле знадеш Бокчевић- Шћепана, „Те познајеш свијетло оружје.“ А ђевојка тихо проговара;

» О Бога ми, незнана делијо, „Ево има три године дана, „Бија једном уранила млада „Да донесем воде са бунара, „Кад ево ти сератлије младе

сл (==) сл

510

сл = сл

5%()

от 6о ст