Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

228 „На ђогату као горској вили, „Довисоко калпак устакнуо, „А за пасом свијетло оружје, „Дође мене на воду чатрњу, БА у мене воде заискао. „Додадох му воде у маштраве, „Кад се напиј воде из маштраве, „Тада мене Шћепо говорио: »»О Бога ти, лијепа ђевојко, „ „Та имаш ли пкога од рода“ „Излуди ме, увједе ме гуја, уја сам њему право казивала, „Да ја имам мога мила баба, „Мила баба диздар-Асан-агу. „ Тадај ми се Шћепо затекао уда се хоће оженити мноме, „Јал' се јунак оженити неће, „Веће земљом и зеленом травом. »Већ чу ли ме, сератлијо млада, „Ако те је Шћепо оправио, | „Немој пити златну купу вина, „Е је вино оно отровано, „Но га проли низ бијелу кулу.“ Кад то зачу Рудан Калајџија, Он се скочи на ноге лагане, По довати златну купу вина, Те је проли низ бијелу кулу, Па дарива Туркињу ђевојку. Отлен' оде Рудан Калајџија, Оде Рудан доље у сватове. У то доба диздарАсанага, И он дође цури на одају,

сл 5 =

сл сл ст

560)