Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
252
И од паре коњске и јуначке,
Ни брат брата познат' не могаше, А камо ли Турчин каурина.
Мили Боже, на свему ти фала! Велика се крка учинила,
И по пољу подуприла крвца,
А по крви јече рањеници.
Кад погледа лијепа ђевојка, Ишћерала хата четвртака, 830 Самом Богу подизаше руке:
»Дај ми, Боже, вихор из облака,
„Да рашћера таму по пољани,
»Да ја виђу чија гине војска,
„Чија л' гине чија л' задобива.“ 835 Молила се, и умолила се,
Бог јој пушти вихар из облака,
Те рашћера таму по пољани.
Кад погледа и тамо и амо,
Ниђе виђет' никога не море 540 До по пољу крвцу проливену,
А по крвци јече рањеници,
Рањеници и убоденици.
Од Турака ниђе нико нема,
Од сватова ниђе нико нема. 84: У себе је цура помислила,
Мили Боже, на свему ти Фала!
)
> сл
от
Саде што ћу од живота свога:
Даде јој се нешто погледати,
Погледати оздол уз планину, 850 Кад се добар дундар помолио,
А бре ближе, да видимо ко је.
Док се близу било примакнуло,