Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

252

И од паре коњске и јуначке,

Ни брат брата познат' не могаше, А камо ли Турчин каурина.

Мили Боже, на свему ти фала! Велика се крка учинила,

И по пољу подуприла крвца,

А по крви јече рањеници.

Кад погледа лијепа ђевојка, Ишћерала хата четвртака, 830 Самом Богу подизаше руке:

»Дај ми, Боже, вихор из облака,

„Да рашћера таму по пољани,

»Да ја виђу чија гине војска,

„Чија л' гине чија л' задобива.“ 835 Молила се, и умолила се,

Бог јој пушти вихар из облака,

Те рашћера таму по пољани.

Кад погледа и тамо и амо,

Ниђе виђет' никога не море 540 До по пољу крвцу проливену,

А по крвци јече рањеници,

Рањеници и убоденици.

Од Турака ниђе нико нема,

Од сватова ниђе нико нема. 84: У себе је цура помислила,

Мили Боже, на свему ти Фала!

)

> сл

от

Саде што ћу од живота свога:

Даде јој се нешто погледати,

Погледати оздол уз планину, 850 Кад се добар дундар помолио,

А бре ближе, да видимо ко је.

Док се близу било примакнуло,