Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Кад ево ти Александре краља

На дорату хату великоме, 855 Крваве му руке до рамена,

А крвава сабља до балчака.

Он изиде цури на планину,

И доведе све своје главаре,

И на тевтер ударили војску, 960 Кад им нема трпи стотине свата,

То је њима свега погинуло.

Од Турака ока не утекло,

Ни да кажу како им је било.

Отле пођу кићени сватови 3 865 Цјевајући а пушке мећући,

И сиђоше у приморје равно

У бијелој Бокчевића кули.

Ту су свати табор учинили,

Ту сиђеше за џетнаес дана. 8710 Каде више замину земана,

А да видиш Бокчевић-Шћепана,

Узе Ајку за бијелу руку,

Одведе је сјајну манастиру,

Покрети је, п знаменова је, 875 И вјенчаше Шћепа и ђевојку.

Свадба била, па и развргла се.

2().

~

Женидба Грбљичића Зана.

О, како је Котор настануо, Није љешши цвијет процаптио, Ни ружица прољетна даница,