Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

236

И заручи љепоту ђевојку.

На брзо је свадбу углавио: (Ова свадба до мјесеца дана. Отолен се кнеже подигао, Кад је своме Грбљу долазио, 'Те сакупи прве и избране, Грбљанима редом казиваше Да му бане поклони ђевојку, И како је свадбу углавио. На честито свак му долазио, Сваком Зано дава пити вина. То стајало неколико дана,

То зачула властела которска, И поморски неки капетани, У Котору вијећ учинише

Да кад Зано дође по ђевојку, Да му отму цуру на срамоту, И у двору кад би уљегао

За трпезом са свим сватовима, Да их муче на питања тешка, И застиде пред Которанима, Не би ли им наодили мане, Бев ђевојке Грбљу одаслали. Тајно раде, а вјеру задају,

Један другог преварит' да неће.

То обавна млада Маријана,

Те је брзо књигу накитила,

Те је шаље Грбљу пространоме А на руке Грбљичићу Зану: „Вјерениче, мој несуђениче, „Просци су се моји саставили, „Када дођеш сватовима за ме,