Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„ја сам чуо, наш честити бане, уда ти имаш шћерцу на удају, „А ја насто јунак на женидбу. »Оли ми је, бане, поклонити 7“ Онда Зану бане говорио:

„Чујеш ли ме, кнеже Грбљичићу, Истина је што ти људи кажу, „АЛ је моја ћерка самовољна, „Не боји се никога до Бога, »Млоги су је просци запросили, » Ал свакоме наодила ману, „Пак се бојим и страшим се вома, »дДа и тебе данас не забави, „Мене тебе на вјеки омрази.

» 7“ сада ћеш очима виђети.“ уШћери моја, мила Маријано, „Ево тебе ваљана јунака,

„Што те тражи за вјерну љубовцу.“ Ево Маре, лијепе ђевојке, .

Ах каква је, три је јада било! На Мару је чудно одијело,

Сва у свили трепти и у злато, За њом слуге страхом пристајаху, Те јој носе скуте и рукаве, Застиђе се Грбљичићу Зано

Од љепоте каква је ђевојка,

И од оне веље госпоштине. Када виђе млада Маријана,

Ђе се нађе, онђе стаде стадом: „Ево, рече, за мене јунака,“ Даде бане не рече ријечи.

Зане скида бурме позлаћене,

4()