Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

252 Њему мајка, а мепе дружина. 315 Весел'те се, Бог вас веселио, Од мене ви мало разговора, А од Бога дуго и за много.

Од ове песме има још пет варијаната.

Први:

Дивну сестру паше Свклдранина просе са свакоје стране, а она шеће. Брат јој вели да узме, ако хоће по имању, пашу Штраништа. ако хоће по јунаштву, пашу Па= зарлију. а ако хоће по лепоти — од Каваје бега. Она се од= лучује за јунака, и брат јој пише Џазарлији да доведе свате. Овај окупи хиљаду сватова, али међу њима нема ниједнога за барјактара. Мати му каже да пише своме пооратиму Брђанину Вуку. Он тако и учини, али Вукова мајка одговара га да не иде, јер ће га Турци изгубити. Он не слуша, већ

Изведе врана претилога.

Мије га опјелом ракијом, Чеште га челик-чешагијом.

На њем метну седло од Филдиша. А потпрегну четири колана, Пету меће ибришим-каницу. Заузда га увдом сератлиском, Па га свеза пред бијелу кулу. Па се Вуче одијеват' пође: Ођеде се како сератлије. Залшто неће, а имаше чиме. Ођело га димно понијело.

() пасу је сабљу објеспо.

Он умије турски и арапски Како писти философ латински, Џа на свога дората усједе,

и дође побратиму. Пођу свати, и кад су били на Бојану сви ударе на мост, а Вук нагна коња у Бојану. Видела