Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ли 251 _ Па посједе дора од мејдана, И одиста ћаше побјегнути. А ђевојка стаде бесједити: „Зар ме, Вуче, оћеш оставити 2“ У том Турчин стиже на лабуду, На оп грлом бијелијем виче: „Стан, ђауре, ниси побјегао, » Чију ли си љубу заробио 2“ А Вуче му не кте ни бјежатп, Но дочека од Џећи везира, Па се наглим сабљам' ударише. Стаде писка наглије сабаља, Намјери' се јунак на јунака. При Вуку се срећа придесила, На војводи панцијер кошуља, Не може му рану направити, Поред Вука сама ватра жива. А да видиш Брђанина Вука, Сабљом ману, одејјече му главу, Џа му главу у зобницу баци; Све му узе рухо и оружје И лабуда коња од мејдана, Па усједе дора од мејдана, А Златија претила лабуда, Право иду Брду каменому. Па запјева из грла бијела: „Не хвала ти, Брђанине Вуче, „Што отиде Скадру у сватове „Но ти хвала, од Џећи везиру, „Што доведе претила лабуда, „Пе могасмо двоје на дорату.“ Оће Вуче, весела му мајка !

315

(Еј с> 330

340