Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

254 Узми, шћерце, пашу Бошњанина ; А ако ћеш бирал' по јунаштву Узми, млада, пашу Тиранина.

Она рече:

Вишњи Боже, на свему ти Фала! Али право привилеђа кажу

Да је двапут стари на ђетињство: Што ће залуд напразно љепота 7 Што ли залуд велико имуће, Кад љепоте ни јунаштва, нема 7 Кад сам била шици колијевци, Пак ми стара припјеваше мајка, И још мене луду забављаше,

За јунаке пјесну износаше, Јунаку је благо за плећима, Они добри, вазда ће имати,

Од горега вазда узимати,

Ја ћу узет" пашу Тиранина.

Везир пише паши, и зове га к себи. Дође, прстенује девојку, пи углаве свадбу за петнаест дана, да доведе пет стотина свата. На поласку рече му ташта да је чула да има много побратима и кумова:

Више влаха него ли Турака,

Фата ми је од много лијепа,

Све ме пита млада за каура;

Ето моју тврду вјеру давам

Да ти оће цура забавити,

Па ако би тебе забавила.

Нит ћеш поћи, ни повест ђевојку, Ни повести свата ниједнога.

Паша дође дома, и скупи сватове. Нема десног девера, па као у предњем варијанту мати му каже за Вука Мирковића, итд. као у предњем. Уз пут са сватовима Вук устегао свога коња, и заостао иза сватова три сахата. Турци укоре пашу што је изабрао такога девера, а Вук онда