Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
254 Узми, шћерце, пашу Бошњанина ; А ако ћеш бирал' по јунаштву Узми, млада, пашу Тиранина.
Она рече:
Вишњи Боже, на свему ти Фала! Али право привилеђа кажу
Да је двапут стари на ђетињство: Што ће залуд напразно љепота 7 Што ли залуд велико имуће, Кад љепоте ни јунаштва, нема 7 Кад сам била шици колијевци, Пак ми стара припјеваше мајка, И још мене луду забављаше,
За јунаке пјесну износаше, Јунаку је благо за плећима, Они добри, вазда ће имати,
Од горега вазда узимати,
Ја ћу узет" пашу Тиранина.
Везир пише паши, и зове га к себи. Дође, прстенује девојку, пи углаве свадбу за петнаест дана, да доведе пет стотина свата. На поласку рече му ташта да је чула да има много побратима и кумова:
Више влаха него ли Турака,
Фата ми је од много лијепа,
Све ме пита млада за каура;
Ето моју тврду вјеру давам
Да ти оће цура забавити,
Па ако би тебе забавила.
Нит ћеш поћи, ни повест ђевојку, Ни повести свата ниједнога.
Паша дође дома, и скупи сватове. Нема десног девера, па као у предњем варијанту мати му каже за Вука Мирковића, итд. као у предњем. Уз пут са сватовима Вук устегао свога коња, и заостао иза сватова три сахата. Турци укоре пашу што је изабрао такога девера, а Вук онда