Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

пусти коња, и ове претече, и први дође пред дворе. Видела га, девојка, и допао јој се; мати је ћутка, а она њојзи :

Мучи, мајко, црна кукавице,

Радија бих у кошуљи Вука

Него пашу у сувоме злату.

«јутра кад поведу девојку, опет ташта рече зету:

Бог т' убио, пашо Тиранине, Залуд сам те била сјетовала Да не водиш влаха у сватове, Јере моја Фатима девојка, Лакомна је много на кауре, Ја се бојим каке пријеваре. Ако нећеш изгубити Вука, Одвешће ти лијепу ђевојку.

Паши тешко, јер је Вуку дао веру, али обећа да ће га погубити на Ситници. То је чула девојка, и кад су били на конаку на Ситници, каже Вуку. Вук је узме за се на коња, и побегне. Бежећи окрене се девојка, и види пашу

где их тера, па се уплаши и рече му:

Вади сабљу, ос'јеци ми главу, Ево иде паша Тиранине

На његова коња дебелога,

Од тебе ће мене одузети,

На муке ми живот извадити.

Вук врати коња, и тргне мач, а девојка му вели да западне за камен, и гађа пашу из пушке. Овај је послуша, убије пашу, и дође здраво дома с булом. (430 стихова).

Трећи:

Ага од Новога зове Вука Мирковића за девера, јер узима ћерку Травничког везира. Он пита љубу, да ли да иде. Она му вели да иде. Кад су се дигли сватови, заметну се инат ко је бољи. Вук пусти коња, и пре свих дође у Травник. Девојка га угледа, а пита мајку, је ли