Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Луна Ћелевић | БЕОГРАД

|ика „Бејоме ВЕОДКАР

Четврти: Бего од Загорја испросио девојку у Мостарског бега, зи кад је скупио свате, није међу њима било друга

Да он буде ђевер уз ђевојку, Да јој не би лице обљубио, Ал' јој русе косе измутио, Ал' бијеле протрљао дојке, Ал' за грло зубом дотакнуо, Јер је цура одвише лијепа.

Мати му каже да зове Хасан-пашиницу из Невесиња. Бег је послуша, али му пашиница јави да не може,

Јер ја имам слугу несретњега, Несретњега Јакшића Тодора

Из високе мале Горе Црне,

По двору ће покупити благо,

И одвести два близанка сина, |

Бег јој пише, да и њега поведе. Агиница му каже, те се "Годор спреми: на се метне од злата кошуљу, итд. У сватима не игра коња, а кад му рече бего, он поигра, и први дође под кулу. Ту га угледала девојка, и загледа се уњ, а мати је одговара. Кад су пошли с девојком, дуне ветар, и подигне девојци мараму, те је угледа Тодор, па

Од јада га забољела глава,

А троструке сузе удариле.

Пашиници младој проговара:

Госпођице, Асан-пашинице,

() за Бога, ако њега знадеш!

Од" ми издај лијепу ђевојку,

Не бих ли је како обљубио.

Ево има три године дана

Да те служим у дворе бијеле,

И још ћу те три године служит'

Без никакве паре ни динара. ТУ вече пашиница му је доведе, и каже девојци да је то од Загорја бего, и она с њим ноћи. Кад су дошли бегу

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП 17